Након доношења Закона о трансплантацији (пресађивању) органа („Сл. гласник РС“, бр. 72/2009), а у циљу усаглашавања националних прописа са прописима Европске уније, у процесу приступања Европској унији, приступило се изради новог закона. Област трансплантације људских органа једна је од области од изузетног значаја како на националном тако и на нивоу Европске уније. Закон је усаглашен са одредбама Директиве 2010/53/ЕУ Европског Парламента и Савета о стандардима квалитета и безбедности људских органа намењених пресађивању и Директивом 2012/25/ЕУ Европске Комисије о успостављању процедура за размену информација, између земаља чланица, о људским органима намењеним донирању, односно пресађивању.
Нови Закон је широко оспораван због одредби којима се предвиђа такозвана “прећутна сагласност”. Закон предвиђа да се органи преминулог лица могу преузети ради пресађивања ако се одрасли, потпуно пословно способни донор није пре смрти изричито и недвосмислено противио донацији органа, у писменом или усменом облику, односно ако се родитељ, брачни или ванбрачни партнер или одрасло дете преминуле особе изричито не противе донацији органа у тренутку смрти.
Позитивна страна овакве одредбе новог Закона огледа се у смањењу листа чекања за пацијенте којима од трансплантације органа зависи излечење. Формирање Листе чекања је у надлежности Управе за биомедицину, која је формирана 2009.године.
Координатор донаторства односно члан координационог тима дужан је да, након потврђивања смрти, обавести чланове породице умрлог лица на адекватан начин, о даљим активностима, и захтеву за донацију органа. Када су малолетне особе у питању, односно особе коке нису у потпуности пословно способне, односно одрасле особе потпуно или делимично лишене пословне способности од стране надлежног органа током живота, дозвољено је узимати органе, само уз писмену сагласност законског заступника или старатеља таквог лица.
Од умрле особе која није држављанин Републике Србијр односно која нема пребивалиште у Републици Србији, органи за пресађивање могу се узети само уз писмену сагласност нрачног или ванбрачног партнера, родитеља, одраслог брата или сестре, или одраслог детета преминуле особе.
Директор Управе за биомедицину доноси решење о трансплантацији органа након обављених тестираеа, како даваоца тако и примаоца, на болести које се преносе крвљу. Изводе се, такође, и имуногенетска тестирања, у здравственим установама које су опремљене и овлашћене за обављање оваквих тестирања.
Из свега наведеног може се закљућити да предлог закона није у потпуности уредио ову изузетно сложену област. Првенствено, “противљење за живота” није јасно уређено, односно, није јасно уређена процедура и форма израђавања овог противљења (у писменој форми).
Фејсбук коментари