Око Куршумлије пронађено 11 изгубљених градова

Око Куршумлије пронађено 11 изгубљених градова

Археологија
Поделите

Око Куршумлије пронађено 11 изгубљених градова

   

На територији општине Куршумлија тим археолога из Прокупља и Београда је открио остатке 11 изгубљених градова и једне античке палате, стуб са мистериозним ознакама и многе друге значајне археолошке локалитете и важне материјалне доказе о прошлости целог тог подручја.

Открића до којих су за протеклих шест година дошли археолози Народног музеја „Топлица“ из Прокупља и Народног музеја из Београда готово у потпуности мењају историјску слику целог подручја око Куршумлије.

Куршумлија археологија

По речима Јулке Кузмановић Цветковић из прокупачког музеја, до сада се мало знало о давној прошлости куршумлијског краја, а тим стручњака је расветлио многе мистерије и дошао до значајних открића.

– Има много ствари које смо разјаснили и боље позиционирали. Пронашли смо занимљив објекат у селу Висока. Судећи по остацима, очиглено се ради о неком античком објекту, али још нисмо сигурни, јер су у питању стуб са мистериозним ознакама и надгробни споменици из средњег века – рекла је Кузмановић Цветковић.

Куршумлија археологија

Прва опсежна археолошка истраживања на територији Куршумлије су показала да се око Луковске бање, на обронцима Копаоника и на Радан планини, налазе остаци 11 изгубљених градова и једна античка палата.

– Палату је пронашао мештанин Милутин Јакшић копајући темеље за шталу, а ради се о остацима огромног објекта. Темељна зона објекта је зидана каменим квадрима, који су дугачки два метра, а занимљиво је и присуство пуно комада архитектонске пластике од белог мермера. Било је довратника, комада стубова и још много других материјалних доказа да се ради о античкој палати – објашњава Кузмановић Цветковић и истиче да најновија археолошка открића сврставају Куршумлију у градове са најбогатијим археолошким наслеђем.

– Археолошко наслеђе читаве Србије је сјајно, а у Куршумлијској општини изузетно, поготово када говоримо о подручју око Луковске бање, где су се људи током средњег века, али и у античко време примарно бавили рударством – каже Кузмановић Цветковић.

И Емина Зечевић из београдског Народног музеја истиче да најновија открића археолога у потпуности мењају досадашњу историјску слику подручја куршумлијске општине.

– Пронашли смо локалитете из свих епоха, од неолита, па до данас, који до сада ни на који начин нису били евидентирани, што говори о густој насељености овог краја, а то нисмо могли ни замислити. Нарочито је интересантан период под турском окупацијом. До сада се мислило да су те области биле ненасељене, али су сада пронађени материјални докази, гробља и цркве, који дају потпуно другачију демографску слику, и потврђују да су ови крајеви били густо насељени српским живљем у то доба.

И налази из старијих периода такође показују густу насељеност, јер се у куршумлијском крају рударило и трговало, па су овим крајевима пролазиле важне комуникације.

Милан Савић из Института археолошких наука у Београду упозорава да су вредни, али незаштићени локалитети мета дивљих копача.

– Они не само што односе вредне налазе, већ и нарушавају археолошке слојеве, стратиграфску слику налазишта, што онемогућава даља испитивања тих налазишта. Прекопали су Марину кулу надомак Куршумлије, затим римске гробнице у Куршумлијској бањи, и многе друге локалитете – наводи Савић.

Археолошки локалитети око Куршумлије ускоро ће се наћи на мапи важних археолошких налазишта у Србији, а након још детаљнијих истраживања најзначајнијих локалитета, они би се, уз помоћ државе и локалне самоправе, могли уврстити у туристичку понуду наше земље.

   

Извор Телепортер

Запратите нас

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *