Дана, 4.08.2018.године, навршило се 23 годоне од почетка операције “Олуја”, операције хрватске војске на територији тадашње Републике Српске Крајине. У овој акцији Република Српска Крајина је пала под власт Хрватске.
Акција је дуго припремана а за циљ је имала етничко чишћење Срба са простора Книнске Крајине, Лике, Баније и Кордуна.
Операција “Олуја” је била војна акција Републике Хрватске у спроведена у периоду од 4 до 7 августа 1995. године. Циљ ове операције је био заузимање највећег дела територије Републике Српске Крајине. Операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављање контроле Републике Хрватске над том територијом.
Са територије Републике Српске Крајине коју је избегло је више од 250.000 Срба. У дугим колонама упутили су се ка Србији. Иако то до данашњег дана поричу, у организацији ове акције учествовале су и САД.
Након операције “Олуја”, Република Српска Крајина је престала да постоји.
У операцији је учествовало 138.500 припадника Хрватске војске, МУП и Хрватског вијећа одбране. Тим снагама су се, према хрватским изворима, супротставиле српске снаге које су бројале око 31.000 војника.
Међународни кривични трибунал за бившу Југославију је операцију „Олуја“ у првостепеној пресуди хрватским генералима Анти Готовини и Младену Маркачу окарактерисао као удружени злочиначки подухват, са циљем трајног и присилног протеривања највећег дела Срба са простора бивше Републике Српске Крајине у Хрватској.
Међународни суд правде је фебруара 2015. године одбацио међусобне тужбе Хрватске и Србије за геноцид, утврдивши да су се током и након операције „Олуја“ догодили злочини који би могли бити елементи геноцида, али да није доказана специфична геноцидна намера.
Овом пресудом међународног суда „правде“, западне земље су још једном показале своје право лице и дворструке стандарде.
Док они славе злочин, ми тугујемо над жртвама коју је донела операција Олуја
4. август у Хрватској се слави као „Дан побједе и домовинске захвалности“ док у Србији и Републици Српској 4. август је дан жалости.
Хрватски нацисти и фашисти „славе“ олују као национални празник, док хрватски интелектуалци осуђују ову акцију. Писмо Домагоја Маргетића од пре неку годину: „Док славимо ратове, о каквом миру ми то говоримо? Док су нам злочини државни празници, а злочинци национални хероји, о каквом ми помирењу и с ким говоримо“. Ретко је да неки хрват овако говори, али веровали или не, има и таквих.
Фејсбук коментари