Почетак страдања Србског и Руског народа од стране комуниста

Почетак страдања Србског и Руског народа од стране комуниста
ГДЕ СУ КОРЕНИ ЗЛА… Православни народ, напале су у двадесетом веку две најмрачније организације света, две интернационале: марксистичко комунистичка интернационала и лењинистичка – Коминтерна, настала у Москви 1919. године, а корени јој потичу из Ватикана.Те две мрачне идеологије – довеле су СРБСКИ и РУСКИ Православни народ не само на ивицу материјалне беде, него су их економски упропастиле за цели један век, а можда и дуже. Оне су оба ова јуначка, достојанствена народа, са најсветлијим тардицијама, историјом, културом и цивилизацијом, довеле на ивицу биолошког опстанка, до истребљења и нестанка. Да би ефикасније уништили Русију као економског конкурента Западу, Ватикан је почетком двадесетог века лансирао деструктивну, репресивну идеологију – комунизам, који је 1917. године у Русију унео хаос и расуло у тзв. Октобарској револуцији, чији је вођа био комуниста, бољшевик, антихрист, Владимир Илич – Лењин, по оцу Калмик – муслиман, а по мајци Јевреј из пољске јеврејске породице Банк. Лењин је 1917. године из емиграције у Швајцарској у запечаћеном вагону са огромном сумом немачког новца у злату, пребачен преко Немачке у Русију. Његови су бољшевици искористили рат, замутили и срушили православну царску Русију (као и тито-комунистичка антисрбска банда), у њој успоставили совјетску, комунистичку власт, која ће за 74 године владавине уништити руску економију, битно угрозити руску духовност и довести у питање постојање православног народа у целини. Комунисти су у тој револуцији у Русији убили око 30 милиона православних Руса, а до пада комунизма 1989. године 55-60 милиона.

Комунисти су 1918. године убили 1.500 чланова Руске царске породице Романових , каја је владала Русијом више од 300 година – убили су све који су имали било какве родбинске везе са њима. Комунисти су у Русији убили 130.000 православних свештеника и два московска патријарха, срушили су око 60.000 православних цркава, манастира и других сакралних објеката. Да би уништили породицу као основну ћелију сваког друштва, комунисти су у Русији увели тзв. “слободан брак, што је за само неколико година имало за резултат неколико милиона ванбрачне деце каја су постала велики друштвени проблем те земље.

У Другом светском рату погинуло је око 20 милиона Руса, а после рата настављено је уништење руске нације, руског православља и руске привреде. Најзад последњи председник комунистичке Русије Михаил Горбачов 1989. године наредио је рушење Берлинског зида , и тако ујединио Источну и Западну Немачку, поништавајући тиме резултат Другог светског рата. Истовремено је Горбачов прогласио “перестројку”, реорганизацију совјетске државе, што је довело до њеног коначног слома и распада на десетак самосталних држава.

Поред злочина над руским Православним народом, комунизам је у двадесетом веку извршио злочин и над Србима.

Стога је ватиканско-католички поглавар, римски папа, 1994. године задовољно изјавио да је комунизам у Русији и уопште међу православним народима одиграо улогу која му је била намењена, деструктивну улогу, и да сада треба наставити дефинитивно уништење економије и духовности нарочито две најјаче православне државе Русије и Србије. Зато је 1982. године папа, први пут у историји, присуствовао стварању савеза са протестанском Америком: створио је осовину Рим-Вашингтон у оквиру Трилатералне комисије. То је савез који су формирали председник САД Роналд Реган и римски папа Пољак Војтила, који је у мају 2001. године путовао у Јерусалим да се, по налогу Американаца и Трилатерале, извини Јеврејима за двехиљедегодишњи прогон од стране католичке цркве, и да се такође извини православнима за 1.000-годишњи прогон и убијање од стране Ватикана и за лажну оптужбу да су “шизматици”. Треба одмах рећи да за време Брозовог комунистичког режима у Југославији није било могуће ни говорити ни писати о њиховим злочинима према србском народу. А злочини су према Србима стално чињени – геноцид над Србима у јачем или слабијем облику трајао је од 1919. до 1991. године, злочин је 1992-1995. године добио финале у разбијању Југославије, иницирању верског (грађанског) рата у Југославији, вршењу трећег геноцида над Србима у 20. веку, и убијању Срба у Словенији, Хрватској и Босни и Херцеговини под зштитом страног фактора, поготово Ватикана и исламских фундаменталиста. То је само продужење геноцида који је 1941. године вршен под заштитом Хитлера и фашизма, а 1991-1995. године под заштитом Западних сила и НАТО пакта.Према томе, Србе у двадесетом веку убијају и папа и фашисти и комунисти и западне »демократе«, сваки на свој начин, у свом интересу, са својим разлозима, сваки у своје време, а понекад и у комбинованом виду – на пример, Ватикан, комунисти и фашисти заједно. Од 1936. до 1939. године Броз је помоћу Стаљинове полиције поубијао све српске комунистичке руководиоце који су се налазили у емиграцији у Русији: Симу Марковића, професора математике на Београдском универзитету; затим професора Филипа Филиповића, једног од оснивача КПЈ; тројицу браће Вујовића; Владимира Ћопића; Петка Милетића, који је био кандидат Коминтерне за секретара ЦК КПЈ, и многе друге, оптужујући их Стаљиновој полицији да су “империјалистички шпијуни”. На тај начин је Тито конкуренцију елиминисао, и себе прогурао као шефа КПЈ.

Броз је оптужио и неке комунисте Хрвате и Словенце, који су били за сарадњу са српским комунистима. Затим је поубијао све српске комунистичке руководиоце у земљи и у грађанском рату у Шпанији, који је трајао од 1936. до 1939. године. Међу њима у Шпанији убијен је члан ЦК КПЈ Благоје Паровић (Паровића су многи видели као првог човека КПЈ и као такав био је Титов највећи конкурент). Када је “средио стање у партији” или када је “очистио партију” од опортуниста, „шпијуна и непријатеља“ – како је Броз називао убијање својих неистомишљеника, он је формирао нови политички биро, као врховно тело КПЈ које је имало сва овлаштења у односу на комунистичко чланство у Југославији. Тај Политбиро састојао се од пропалих ђака и студената, од неписмених или полуписмених људи као што су Јосип Броз, који је понављао први разред основне школе (завршио је само четири разреда – то је све дискутабилно о њему говорити јел се не зна ни ко је… али ово су неки извори), два Словенца – Едвард Кардељ је стао у другом разреду учитељске школе и то му је сва школска спрема, и Франц Лескосек, физички радник у железари; Црногорац Милован Ђилас, стао на другој години књижевности на Философском факултету у Београду; Србин Александар Ранковић, абаџија, имао четири разреда основне школе; Македонац Лазар Колисевски, физички радник у железари, као и Лескосек. То је екипа “стручњака” која је почела комунистичку револуцију у Југославији 1941. године, по угледу на револуцију у Русији, и која је убијала српски народ по угледу на Лењина и Стаљина у Русији од 1918. до 1941. године.

Ето… то је једна од верзија почетка страдања СРБА И РУСА од комуниста… можда се некоме неће свидети …али ово су чињенице… на жалост дуго скриване.

извор:Зоран Даниловић

Повезани чланци

Како су комунисти мењали границу Косова после 1945.

80.000 Усташа било у Титовим униформама – Др Животије Ђорђевић