Прашњави ћилим

Прашњави ћилим

Поезија
Поделите
   

Прашњави ћилим

У сенци туђинске злобе, згужваних нити, из блата вири ћилим српски,
Конци му избледеше од гажења „просвећеном“ западном ципелом,
Вековну шару кидају му завидници духом ниски,
Док остатак тканине којa се по земљаној површини шири, спаљиван, оста прекривен пепелом.

Ко ли ће те подићи из понижења твога?
Када разорне душе бритвом пир по твом амблему играју,
Јер такви бестидници немају имена свога,
Те у скрнављењу потке твоје не престају.

Ругају се труду туђе прошлости,
Са презрењем чупају чвориште које ћилиму печат достојанства даје,
Немилосрдно пљују по ткачима српске духовности,
И притом за патњу потомства њиховог нимало не хају.

Но, ћилим беше ткан тако да спону са небесима остварише,
Те се његова потпуна пропаст у дело не спроведе,
Ткачи небески преостало уже повукоше,
Док потомцима њиховим преоста оснаживање оних нити које вреде
И ћилим из недостојности да на узвишени пиједестал поставе.

Исидор Панић.

 

Аутор, Исидор Панић, ову песму је посветио председнику РАС академије, проф др Алеку Ј Рачићу. Песма је настала као израз подршке ставовима др Рачића, који, због изношења истих, трпи прогон.

Србски Новине , као и чланови редакције као појединци, прикључују се подршци.

   

Запратите нас

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *