Католичка црква односно њен клер свесрдно су подржали усташку власт у НДХ, као и њене “расне” законе. То су били закони којима се легализује геноцид над Србима, Јеврејима и другима који су “неподобни” према ставу власти ове квазиржаве, продужее руке и сателита Трећег рајха. Оно што се овде може уочити јесте и чињеница да су католички свештеници узимали учешће и имали активну улогу у злочинима.
Све је то “врло необично” ако се у обзир узме “милосрђе”, на које се Католичка црква позива. Уколико је то истина, са чијом дозволом су свештеници и часне сестре самостана у Хрватској узимали учешће у геноциду над србском децом?
“Децу су масовно убацивали у велику логорску зграду. У поједине собе сатеривали су и по 50. деце, која су у тај простор могла стати једино у усправном положају. Затим су 3-4 часне сестре, ишле од собе до собе, носиле су канте с течношћу и четкама мазале деци уста. Гласно су говориле да је то течност против жеђи.
Међутим, након једног до два сата сва деца су почела вриштати, јаукати и дозивати мајку, оца, сестре и браћу. деца су се превијала од болова, а јауци и крици постајали су све ужаснији. Малишани су болно цвилили: „Мајко, умирем“, „Сејо, боли ме“, „Тетка, жедан сам“. Дечија тела грчила су се и почела падати, а како места није било рушила су се у гомили. Измешале су им се руке, ноге, главе… Отварале су се живе ране на телима те јадне деце. Убрзо су почела умирати у најтежим мукама и вапајима, и то је трајало данима. Група логораша, коју су усташе за то одредиле, трпала је у покриваче мртву децу и односила на места за уништавање лешева…
Плинска комора била је пуна голе деце, набацане једно на друго, на гомилу. Стално су повећавали ту гомилу живих дечијих тела, носећи их у покривачима. Стрпали су тако у ту просторију око 500 деце. Пре пуштања плина просторију је дошла прегледати усташка патрола на челу са усташким сатником Барбарићем, врло окрутним зликовцем. Једно дете, старо годину дана, лежало је голо на прагу просторије. Барбарић је својом чизметином стао на једну ногу детенцета, другу ногу је ухватио руком, рашчењио је дете и бацио га на гомилу уз псовке, а затим је дао налог да се просторија затвори и у њу пусти плин.”
Из наведеног сведочења, види се, и више него јасно, да у Католичкој цркви нема баш ничега милосрдног, упркос упорном прокламовању “начела и вредности хришћанства” којих се ни сама није придржавала. Опште је познато да су свештеници учествовали у масовним убиствима не-католика као и оних Хрвата који се са усташкоом влашћу нису слагали. Горе неведено сведочење јасно говори да монструозне смрти од стране верских фанатика нису била поштеђена ни мала деца.
А све се то дешаало под патронстом и благословом Ватикана, као средишта католичанства.
Фејсбук коментари