Мало позната и добро скривана чњеница јесте да се у војсци и управи Независне Државе Хрватске (НДХ) налазио одређен, већи број Јевреја. Припадници прогоњених народа су покушавали на све начине да се спасу прогона тако да уопште ние необично то да су неки од њих приступали усташким редовима, зарад стварне или привидне користи која је из тог чина произилазила.
Славко Кватерник покатоличени Јеврејин у усташкој униформи је постављен за команданта Хрватске војске 1941. године. Он је само један у низу људи без скрупула који су зарад користи и учешћа у власти, били спремни да гледају патње својих сународника, а неретко, да у наношењу патњи учествују и сами, било посредно били непосредно. Осим Јевреја, било је ту и неколицина Срба, али у знатно мањем броју у односу на Јевреје и Роме. Роми су, током свог заточеништва у логорима, пристајали на то да за рачун усташа и заједно са њиима врше најгрозније злочине над другима, па и над припадницима свога народа. О томе постоје бројна сведочанства преживелих логораша.
Према резултатима истраге Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, на списку оних који треба да одговарају за ужасна недела извршена у Јасеновцу, налазе се и Јевреји. Неки од њих су: усташки поручник Анте Алтарац, који се издвајао по бестијалности приликом ликвидација логораша, затим Бруно Дијамантштајн, Херман Шпилер, Владимир Борнемиса, те извесни Винер, који су били усташки повереници, односно чланови интерне управе у концентрационом логору Јасеновац. Истинитост навода из документа 4547-1945 Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, од 15. децембра 1945, потврђују подаци које је касније обелоданио Анте Цилига, тадашњи члан Политбироа Централног комитета Комунистичке партије Југославије, у својој књизи Сам кроз Еуропу у рату 1939–1945 (поглавље „Јасеновац: људи пред лицем смрти“). Он је као логораш провео у Јасеновцу више од годину дана, тачније од 14. децембра 1941. до 31. децембра 1941. година, одакле га усташе пуштају на интервенцију из Рима, јер је поред југословенског имао и италијански пасош.
Чим је НДХ проглашена, 10. априла 1941, успостављен је државни апарат, све државне службе, војска, полиција, као и сви други пратећи државни органи. У свим тим структурама било је Јевреја, и то не само као ситних службеника, већ их је значајан број био на високим државним, војним и полицијским функцијама.
Јеврејин Владо Сингер био је повереник Главног усташког стана, врховног органа усташког покрета, и шеф Усташке надзорне службе. Чланови Главног усташког стана и доглавници (заменици) Анте Павелића били су, између осталих, и Јевреји Славко Кватерник и Андрија Бетлехем. Јеврејин је био и Иво Хајнрих, један од управника логора Јасеновац и близак пријатељ Анте Павелића. Шеф усташке тајне полиције био је Ото Крезимир, такође Јеврејин. Члан Хрватског државног сабора, проф. др Давид Карловић је био Јеврејин, баш као и др Стипе Моснер, опуномоћени представник при бугарској влади. У културном животу НДХ важне улоге су имали Јевреји проф. др Мирко Бреyер и др Зденко Вински. А званична штампарија владе НДХ била је у власништву загребачке јеврејске породице Шулхоф.
У војним формацијама НДХ било је 28 високих часника (официра) Јевреја. То су били: Никола Штајнфел, адмирал и последњи министар оружаних снага НДХ;генерал Ладислав Алеман, помоћник главара управног стожера и заменик заповедника гарнизона у Загребу; Рикард Кубин, адмирал морнарице НДХ;Едгар Ангели, контраадмирал морнарице НДХ; генерал Јулије Фриц, заповедник Десете домобранске дивизије; генерал др Милан Прауншпергер, заповедник правног одсека оружаних снага НДХ; главностожерни пуковник Фердинанд Хала; главностожерни пуковник Драгутин Хелбиш; пуковник Јулио Реш, заповедник гарнизона у Копривници, касније заповедник Пашке бригаде са седиштем у Карлобагу; Емануел Балеи, пуковник домобранства и заповедник Прве пешачке дивизије; инж. Хинко Алабанда, делатни пуковник Усташке војнице; Отон Чуш, пуковник домобранства; пуковник Иван Шарнбек, заповедник Шесте пешачке дивизије; пуковник Јосип Шолц, заменик заповедника Прве хрватске ударне дивизије; пуковник Рудолф Ванер, управник Обавештајног одсека Министарства оружаних снага НДХ; пуковник Јурај-Ђуро Исер, заповедник Другог домобранског збора; пуковник Јозеф-Јосип Мецгер, заповедник Четврог хрватског збора; пуковник Јулио Саш, заповедник Другог заштитног подручја народне заштите; пуковник Мирко Згага, заповедник Прве пешачке дивизије; пуковник Божидар Зорн, најпре заповедник Друге брдске бригаде, касније заповедник Девете брдске бригаде, а на крају заповедник Друге хрватске ударне дивизије; допуковник Јосип Гамбергер, заповедник моторизованог батаљона са седиштем у Славонском Броду; допуковник Драгутин Рублер, официр за везу са Другом италијанском армијом; генерал Милан Мизлер, заповедник Оружништва (жандармерије НДХ). Нема проверених података о функцијама које су у војним снагама НДХ обављали Јевреји: генерал Иво Шнур, пуковник Квинтијан Тартаглија, Оскар Киршбаум, Рудолф Краус-Тудић и Јулио Симовић. Имена ових Јевреја, или Хрвата јеврејског порекла, официра у усташкој војсци Анте Павелића, објављена су и на званичном сајту2 римокатоличког храма св. Јелене Крижарице у Каставу код Ријеке.
Ово је само један од бројних примера бескрупулозних појединаца који су, зарад личне користи и добробити, били спремни на апсолутно све како би у времену рата за себе обезбедили што боље позиције.
Фејсбук коментари