ШОКАНТНИ ЦИА ИЗВЕШТАЈИ О ТРЕПЧИ: Највећи рудник олова у Европи је у фокусу САД већ 70 година!

ШОКАНТНИ ЦИА ИЗВЕШТАЈИ О ТРЕПЧИ: Највећи рудник олова у Европи је у фокусу САД већ 70 година!

Актуелно КосМет
Поделите
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
   

ШОКАНТНИ ЦИА ИЗВЕШТАЈИ О ТРЕПЧИ:
Највећи рудник олова у Европи је у фокусу САД већ 70 година!

Рудник Трепча оцењен је од стране ЦИА као највеће налазиште олова у Европи, процењено је да поседује преко 4 милиона тона чистог сребра, а интригантни детаљи отривају и бројна “сумњива лица” у управи рудника.

Америчка Цетрална обавештајна агенција (ЦИА) помно је бележила каквим рудним богатствима и природним ресурсима располаже Југославија. Осим комплетног пописа свих рудника на територији СФРЈ, ЦИА је пратила опште стање рударства и индустрије у земљи, а неким рудницима – као што је Трепча – посвећена је нарочита пажња.

Документ “РДП82-00457Р006300180015-1” из новембра 1950. године открива да су Американци веома рано почели да проучавају српски рудник на Косову и Метохији. У обимном извештају који је направљен 2 године касније под шифром РДП80-00809А000700060523-3, капацитети Трепче већ су подробно исптани.

ПРВИ СУСРЕТ С ТРЕПЧОМ
Извештај почиње општим запажањима о положају рудника и његовој физичкој величини, али веома брзо се прелази на детаљне описе капацитете, опреме и профилизацију људи који рудником руководе.

“Рудник олова, цинка и сребра ‘Трепча’ налази се близу Старог Трга, на око 7.5 километара североисточно од Звечана и топионице близу Звечана. Рудник се налази у кланцу између две планине које су голе и еродиране. Комуникација у овој области је екстремно тешка. Рудником управља генерални директор којег поставља и који је директно одговоран Генералном Директорату за тешке метале у Београду у Републици Србији”

Према изештају ЦИА, још 1950. године капацитет рудника је био 2.300 тона руде дневно, односно 59.000 тона месечно. “Ако би се радило у 3 смене од осам сати, 210 дана годишње, годишње би било могуће произвести 714.000 тона руде”.

Рудник Трепча
Рудник Трепча / Wikimedia Creative Commons

Што се резерви рудника тиче, ЦИА се тада још увек ослањала на следеће совјетске процене:

Категорија А (потврђено, доступно и спремно за вађење): 3.700.000 тона руде од 7.5 одсто олова, 4.7 цинка и 125 грама сребра по тони.

Категорија Б (потврђено истраживањем и прелиминарним бушењем): 2.100.000 тона руде од 7 одсто олова, 3.2 цинка и 100 грама сребра по тони

Категорија Ц (процене на основу геолошких индикација): 4.300.000 тона руде од 5 одсто олова, 2.3 одсто цинка и 80 грама сребра по тони.

Према овим проценама, Трепча је располагала са око 4 милиона тона чистог сребра. Само две године касније, та количина биће процењена као значајно већа.

Документ / РДП80-00809А000700060523-3 ЦИА
Документ / РДП80-00809А000700060523-3 ЦИА

У документу се даље детаљно описује каква је опрема доступна у руднику, у каквом је стању као и на који је начин рудник повезан – енергетски и транспортно – са остатком индустрије.

Из савршено детаљног списка опреме у Трепчи, у којем су наведени чак и “пијуци увезени из Енглеске и Немачке”, јасно је да је америчка обавештајна агенција имала своје људе у руднику, као и у другим индустријским центрима на Косову, а који се спомињу у документима ЦИА.

Нарочито је занимљива је ставка 12 насловљена “Личности” у којој стоји следеће:

а. Бранко Петровић, заменик директора рудника. Ватрени комуниста. Неинтелигентан, екстремно амбициозан, непоштен и опште познат као потказивач

б. Војин Стојсављевић, главни инжењер. Реномирани комуниста и члан партије. Не сме му се веровати. Изузетно амбициозан опортуниста.

ц. Борис Сахаров, инжењер. Белогардејац Рус рођен на Кавказу око 1905. Дошао је у Југославију 1920. године. Опасно је антикомунистички настројен, а сачувао је своју позицију само зато што је незаменљив. Изузетно ефикасан и квалификован инжењер. Његова супруга живи у Белгији.


Документ / РДП82-00457Р006300180015-1 ЦИА

НАЈВЕЋИ РУДНИК У ЕВРОПИ
У документу насловљеном “Трепча рудник олова на Космету и минерални ресурси Црне Горе”, означеном као окумент од посебне важности за националну безбедност САД, на самом почетку се наводи да је Трепча располаже највећим резервама олова у Европи, као и да је рудник познат не само по укупној количини руде, већ и по заступљености метала у руди.

Процене ЦИА ослањају се на монографију Др. П Шумахера, немачког експерта са Фрајбуршке академије за Рударство, који је годинама радио као геолог у Трепчи, извептаје америчког новинара Џона Кристија и “личне посете руднику које је одобрила влада Југославије”.

У извештају из 1952. године, процене резерви Трепче далеко су веће него у претходном

“Око 10 милијарди тона руде је извађено до данас. Резерве су процењене на још 10 милијарди: 3.7 милијарди тона руде од 7 одсто олова, 4.2 одсто цинка и 125 грама сребра по тони; 2.2 милијарди тона руде од 6 одсто олова, 6 одсто цинка и 100 грама сребра по тони; 4.3 милијарди тона руде од 5 одсто олова, 2 одсто цинка и 80 грама сребра по тони.”

С обзиром на убрзану индустријализацију у Југославији и појачану експлоатацију ресурса, ове резерве могу бити потрошене за петнаестак година, назначено је у документу уз напомену како су мале вероватноће да ће слично налазиште бити пронађено у близини.

ЦИА оцењује да ефикасност рудника није задовољавајућа. Осим лоших услова рада и слабих безбедносних мера, извештај истиче како “многи кварови остају непоправљени због жеље да рудник настави да ради пуном паром”.

Ова два документа, као и низ других у којима се Трепча помиње, сведоче о томе колико су руде и други природни ресурси у иностранству, играли важну улогу у кројењу спољне политике САД од самог формирања њене најзначајније обавештајне агенције.

Праћењем рударског и индустријског сектора Југославије, као и мапирањем њених рудних богатстава, ЦИА је имала јасан “преглед игре” на основу којег је могла да прогнозира не само темпо развоја земље, већ и њене потезе на међународној економској позорници.

   

Пише: Новак Луковац
Фото: Pixabay, CIA, Wikimedia Creative Commons
Извор Сербиан Тајмс

 

Запратите нас
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *