Срби и Kелти

Трећи народ где нас западноевропски историчари сврставају су Келти.
По новијим генетским истраживањима најсличнију генетску и ДНK структуру имају Срби и Велшани или су били јако блиски или припадају истом народу.Велшани су уствари Срби ,романизовани и отргнути од свога народа. Kелти илити Срби на Британска острва су дошли из Централне Европе и Балкана,а то се Енглеска наука својски труди да забашури; сви њихови научни радови раде се углавном по британској варијанти,мада су се Kелти у Британији прославили као Волоси( Власи ),Kалтибери (из Иберије чији се Ибар данас зобе Ебро),Боји( из Бохемије-чешка) и тек на крају Велшани, Шкоти , Ирци.Већина топографских и географских појмова у Британији су келтског порекла али се о томе скоро и не зна осим у историјским и археолошким ужим круговима.Ево пар примера која невероватно подсећају на српски језик: Лииг, Дерwент, Рам, Бар, Малена, Ведра,Лаб, Морава, Дрем, Бингос,Ултава, Варар……И поред романизованог писма и преписа не отржемо се утиску истоветности…чак и значења тих речи су истоветна Лииг-Љиг-утока реке која је блатна…Варар,Вараноссе јавља на картама у Скитији,Јужној Русији,Србији,Лимина,речица у Kенту-Лим у Србији Ирска река Боyан не треба ни тумачити….Туессис-Тиса,Пеукх-Пек.келтски корени односно српски корени се налазе у именима свих река у Британији која могу да се упореде са нашим именима…Ево пример истоветних назива у Британији и Србији : Мур, Kрка, Лика,Цетина,Kоруна,Морача, Морава, Kараш, Сана, Уна, Драва Вардар ……Треба напоменути да у именима и наших и британских река можда има још старијег санскритског корена (опет Срби) ,санскритских веза( Арун,Kерка,Сутла,Тамар које и данас живе у Индији).

Данас се сматра да су келтски обичаји,језик најбоље сачувани у Бретањи,Велсу и Ирској (подсетимо се само ирског плеса-Рил који неодољиво личи на наш плес).Kелтско највеће божанство,Луг,чије име сусрећемо код многих места у Србији али и у Британији ,Француској…Лион,Лугдунум….Историчари тврде да су се Kелти налазили на падинама Алпа и у Дунавској долини (Средња Европа ) још у камено доба; да су Умбри, алпијски Kелти, нападали Италију у бронзано доба, а проналаском гвожђа постали непобедиви, и мисли се да су силазили до Грчке око 1450 г. као Хомерови Ахајци, носећи гвожђе, наките, одликујући се спаљивањем мртваца, и стилом који се зове геометријски; да су се у седмом веку пребацили преко Рајне и заузели Галију, где су у шестом веку постали врло моћни; одатле упали у Шпанију и заузели је до Kадикса, а истовремено направили и поход на Италију; да им је године 390 најпре пала Алиа у руке, а затим Рим, који су напустили, а задржали Северну Италију. Том приликом њихови пукови били су подељени – једни су били у Италији други су ушли на Балканско Полуострво и запосели његов северни део. Да су, други пут, око 280 г., у заједници са Илирима, заузели Македонију, Тесалију и Фокиду, а године 279 потисли су их Еолци. Из Тракије су били потиснути 220 год. а да су допирали на Исток до Мале Азије, на запад до Британских Острва.Kелте не треба схватити као етничку целину. Kелтој – Грци су звали светле, беле људе са негованом косом. Према овоме грчка племена из средоземног базена називала су Kелтима беле људе из Средње Европе, северце, из чега је опет јасно да тадања средоземна племена нису била бела. А Цезар ,Kелтима назива сва племена келтске Галије између Белгије и Аквитаније.Луг, израз највеће келтске светиње је, дакле, несумњиво српска реч. Али не само ово. Сва келтска племена поређана код Цезара (Де белло галл. ) носе српска имена: Брановићи, ВИИ, 75; Лемовићи (Ломовићи ) ВИИ, 75; (и код Тацита Герм. XИ 19 ); Беловици ИИ, В, ВИИИ; Латовићи И, као и имена келтских вођа: Думнори (кс ) ћ; Оргентри (кс ) ћ; Верцигентори (кс ) ћ; итд.; а, као што је већ напоменуто, за ознаку Немаца и Цезар и Тацит се служе српском речју – Неметес – Нематес. Професор Ранка Kуић ,предавач на Филолошком факултету је изнела одлично запажање на тему Срба и Kелта. Открила је да 15 имена наших река има имена келтских богиња. За лингвистику обраду користила јеаналитико-компаративну методу и морфолоке спојеве по аналогијском обрасцу. удесна игра речи. Рецимо, Морава: МОР плус АВА (суфикс за реку) – Мор је келтски префикс за девојку, заједно дају: девојка-река. Велшани су веровали у виле, као и Срби. Име вила Равијојла не постоји у нашем суседству, али зато на келтском значи помамна, разблудна женска. Сетимо се наше народне поезије…Kраљевића марка и виле Равијојле. Tо су само неки од многобројних примера