СРБОСЈЕК – најмонструознији усташки изум

СРБОСЈЕК
Усташе су направиле србосјек наменски нож за масовно клање српске деце. Хрватски геноцид над српским народом се у самом називу овог модификованог и специјално дизајнираног оружја, види више него јасно. Једино што је гласније говорило о хрватском геноциду над Србима, били су крици жртава у логорима, где је управо србосјек коришћен као „средство обрачуна“ са првом трећином Срба (по идеолошкој представи, прву трећину требало је убити, једну покатоличити и од њих начинити Хрвате, а једну протерати).

Из 219 козарских села и градића убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 деце. Просечна старост 11.194 убијених дечака и девојчица била је 6,5 година.

Усташки нож наменски направљен за масовно клање српске деце у Другом светском рату изазива изузетно јаке емоције. Када видите нешто такво, незаобилазно је да се запитате: ‘Шта је ово?’ и ‘Како ово ради?’ и тек тада можете да схватите сву страхоту догађаја о којима се у овом чланку и бројним историјским изворима говори.

Овај нож пронађен је на Патрији, под Козаром, где су, не само у току офанзиве у лето 1942. године, него у току целог Другог светског рата, вршени страшни погроми над цивилима.

Ножем је спровођено убиство (односно клање) без буке
Међу наменски прављеним оружјима које су усташе користиле, ножеви имају посебно место, јер њима су масовна убиства обављана без буке.

Најпознатији наменски урађен нож који су усташе користиле у логорима НДХ јесте србосјек– нож са наруквицом ‘котачем’, израђен по нацистичком пројекту у немачкој фабрици ‘Графрат герб. Солинген.

Овај материјални болесни изум је доказ да је постојао систем који је производио „оруђа“ за масовна убијања, како би својим „постројбама посао учинио ефикаснијим и лакшим“.

То је систем који је недужне људе, криве само због српског идентитета, истребљивао на монструозне начин. Систем који је смртном казном унапред кажњавао децу као будуће потенцијалне непријатеље хрватске државе, не дозволивши им ни да одрасту у људе, а камоли да постану опасни по националну безбедност.

Осим тога, овај болесни изум значајан је и као симбол страдања српског народа, као и део историје, али и као доказ који материјализује сам злочин.

Нормалан човек једноставно не може ни да схвати ни да прихвати да је заиста постојало нешто попут наменског ножа за масовна клања деце српске.
Према подацима Удружења деце логораша, њихових потомака и поштовалаца „Јастребарско 1942″, из 219 козарских села и градића убијено је и на друге начине уморено више од 11.000 деце. Најмлађа су била у пеленама и колевкама, а најстарија су имала 14 година.

Превремена смрт највише је покосила одојчад. Њих 1.195 било је старости од неколико дана до неколико месеци. Просечна старост 11.194 убијених дечака и девојчица била је 6,5 година?!