Редакција наших новина обавила је разговор са проф.др Алеком Рачићем, председником РАС академије, о страдању Ђорђа Мартиновића,1 маја 1985. године од стране шиптарских терориста.
О овом случају се мало зна и ретко говори. Података о њему има само у траговима. Можете ли да испричате шта се заправо десило?
Академик Алек Ј Рачић:“ Десило се то у Гњилану првог маја 1985. године. Ђорђу Мартиновићу, албански злочинци и сепаратисти набили су коцем полулитарску флашу кроз анално отвор у утробу! Флаша се зауставила тик под десним поребарним луком, а овај злочин албански злочинци су смишљено починили како би поспешили исељавања Срба са Косова, који су се после тога почели масовно исељавати.
Овакав чин подсећа на време владавине Турака и њиховог иживљавања над Србима. Као лекара, морам Вас питати, да ли је жртва преживела, односно, постоји ли уопште могућност да се преживе такве повреде?
Академик Алек Ј Рачић:“Овако уметнуту флашу су из утробе жртве извадили у приштинској болници. Живот Ђорђа Мартиновића спасила су два хирурга Албанца и један српски хирург др Морачић. Њега су Албанци накнадно позвали, пошто су се уплашили када су отворили утробу и видели флашу и срчу коју је требало извадити. Др Морачић је после операције о ономе што је видео сведочио на следећи начин:
– Призор који сам затекао био је језив.
Ђорђе Мартиновић је после тога оперисан још три пута, једном на Војномедицинској академији у Београду и два пута у Лондону.“
Зашто се о овоме толико мало зна?
Академик Алек Ј Рачић: О овом злочину тада је писала целокупна домаћа и светска штампа. Само неколико дана после операције која је изведена на ВМА-а, коју су опседали новинари, бојећи се да се Срби на Косову не дигну на устанак,тада моћни Стане Доланц, шеф обавештајне службе, чинио је све да злочин не буде приписан Албанцима и буде потпуно другучаје представљен јавности.
Уз помоћ адмирала Бранка Мамуле, генерала Милана Даљевића, генерала Владимира Војводића, генерала и народног хероја Југославије Петра Грачанина и пуковника Новака Ивановића, начелника Дома ЈНА у Гњилану, где је Мартиновић био запослен, разним манипулацијама, обманама јавности и скривањем истине о злочину, ток истраге је скренут у другом правцу.
Многи искази и чињенице о сраховитом чину насиља су фалсификовани, а јавност обавештена да је Мартиновић наводно признао да се сам повредио. Очигледно је било да је реч о завери државе против једног малог човека и да се од ужасног страдања и психичког и физичког малтретирања прави лакрдија.
О „случају Ђорђа Мартиновића” расправљала је и скупштина Југославије осам пута, али без резултата. Скупштина Србије шест пута је одлагала расправу јер су руководиоци сматрали да она није надлежна за случај већ према Уставу Покрајне Косово. Разрешењу случаја није помогло чак ни писмо нашег познатог писца Добрице Ћосића, које је јавно упућено Бранку Мамули и Душану Чкребићу, тада актуелном Председнику Скупштине Србије.
У злочину учествовале најмање три особе.
После операције у Лондону у болници „Свети Ђорђе”, чувени проктолог светског угледа др Петер Холи изјавио је новинару Милораду Бајићу: Искључено је свако самоповређивање, злочин сам проучио са својим колегама, после увида у комплетну медицинску документацију, насиље су извршиле најмање три особе. Сумњало се да су злочин извршили сестрићи Синана Хасанија, тада актуелног председника СФРЈ по кључу, против којих је Велимир Цветић, адвокат Ђорђа Мартиновића покренуо истрагу.
Лицемерје и лажи Станета Доланца.
После изјаве коју је дао Стане Доланц, министар унутрашњих послова СФРЈ, љубљанској телевизији, медији више нису писали о „случају Мартиновић”.
У тој изјави Доланц је дословце рекао присутним новинарима: Што се тиче случаја Ђорђа Мартиновића обустављена је свака истрага, суђења неће бити јер су моји криминалистички органи утврдили да се он сам повредио.
Затим је Доланц са осмехом лицемерно додао: Жао ми је што је Ђорђе Мартиновић српски самурај који је над собом извршио харакири. На ту досетку Доланца, сви присутни новинари су се насмејали. Ова изјава је, нажалост, до данас на снази. Због те ње за све ово време, читаве две деценије, случај за је остао за јавност неразјашњен и нерасветљен. Србија никада не треба да заборави своје мученике“!
-ко се бавио случајем од медија?
„О „случају Мартиновић” редитељ Милорад Бајић снимио је документарне филмове „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Међутим, и они су једини пут приказани у Дому синдиката у Београду 1986. године. После тога стигла је забрана приказивања, која и дан-данас важи. Поводом двадесете годишњице од овог страшног злочина, крајем маја, Милорад Бајић је, у сарадњи са студентском организацијом „Центар” на Правном факултету организовао трибину под називом „Косово пре Милошевића – толеранција или терор?”, на којој је требало да буду приказани филмови „Страх од истине” и „Оптужујемо”. Ипак, према Бајићевим речима, три сата пре почетка стигла је забрана (?!) и трибина није одржана.Тако је истина у Србији још једанпут поражена.
Ђорђе Мартиновић, мученик са Косова је постао симбол и метафора страдања Срба са Косова и Метохије.Паљење Пећке патријаршије, силовање монахиња, силовање старица, трудница, малолетница, паљење жита, сече винограда, прекопавање дечијих гробова.Паљење и рушење 156 манастира, цркава на Косову и Метохији, само од 1999. до 18. марта 2004. (мартовски погром) године. (Све уз благослов КФОР-а).Србе на Косову и Метохији убијају као дивљач,притом нико не одговара, а „демократска” Европа ћути!?! Отуда и знамо ко је подржавао шиптарске терористе пре 50 год.као и то да је тада почело превирање у српском руководсту које је изнедрило Слобу Милошевића.
Босиљка Милићевић, Србске Новине
Фејсбук коментари