Тито убио Благоја Паровића и тако дошао на чело КПЈ

Како је Тито убио Благоја Паровића

Многи (нео)комунисти данас ни не знају ко је био Благоје Паровић, али куну се у Тита.
Благоје Паровић је био водећи српски комуниста, који му је био главна конкуренција. Тито као шеф НКВД био је послат од стране Стаљина да ликвидира троцкисте у шпанском грађанском рату, што му је дало велику прилику да почисти конкуренцију, и дође на чело партије, што је и искористио!

Необјављене белешке Владимира Дедијера откривају Титову тајну – како је у Шпанији убио познатог српског комунисту Благоја Паровића. Уклонио конкурента – Партија 1934. године донела одлуку да Паровић буде следећи секретар Централног комитета КПЈ

Јосип Броз Тито је за време шпанског грађанског рата организовао убиство Благоја Паровића, једног од најпознатијих југословенских комуниста који је требало да преузме место секретара ЦК КПЈ. Тито је организацију ликвидације почетком Другог светског рата сам признао Паровићевој супрузи Анки Буторац.

Ово страшно признање забележио је Брозов најпознатији биограф Владимир Дедијер у својим необјављеним списима који се налазе у Архиву Словеније, а које је Прессу ексклузивно доставио новинар и публициста Перо Симић.

– Из ових докумената се види да је том признању присуствовао Лео Матес, загребачки комуниста, послератни заменик министра спољних послова и човек од највећег Титовог поверења. Тито је после шпанског грађанског рата боравио у његовој кући у Загребу, а после рата га је ангажовао за поверљиве задатке као што је било приближавање Американцима. Дедијер је са Матесом водио поверљиви разговор 24. септембра 1983, у којем му је испричао много непознатих детаља о Титу – каже за Пресс Перо Симић.

У немилости супруге
Матес је Дедијеру сведочио да је у његовој породичној кући, у елитном загребачком насељу Шалата, почетком Другог светског рата својим ушима чуо када је Тито Анки Буторац, супрузи убијеног Благоја Паровића, која је и сама била истакнути комунистички функционер, отворено признао да је „послао њеног супруга у смрт“. Анка Буторац је, како каже Симић, свог супруга уочи његове смрти „узела у немилост“ због љубавне афере са једном младом сарадницом совјетског посланства у Будимпешти.

– Матес је верно, од речи до речи, пренео ово признање Титовом биографу, који је о томе направио белешку: „Тито у Матесовој кући у Загребу, изнад Шалате, Анки Буторац одједном: ‘Ја сам твога друга послао у Шпанији у смрт!'“ Дедијерова неверица је била толика да је поред Титове реченице, у левом горњем углу, розе фломастером исписао четири крупна узвичника – прича Симић.

Поред недвосмислене потврде да је Тито боравио у Шпанији за време грађанског рата, што је Броз целог живота порицао, тајне Дедијерове белешке откривају и да је Тито у том рату лично командовао злогласним ИВ одељењем совјетског НКВД, које је било задужено за ликвидацију неподобних комуниста. Дедијерови записи, које за живота није смео да објави, показују и да је Тито користио ту позицијџ у како би елиминисао сваког ко би могао да му се супротстави у његовој намери да дође на чело партије, а први на том списку био је управо Благоје Паровић.

Најперспективнији комуниста
Паровић је био организациони секретар ЦК КПЈ, практично други човек у партијског хијерархији. Милан Горкић, тадашњи секретар ЦК КПЈ га је поставио за свог представника у републиканској Шпанији, где је Паровић покренуо и уређивао добровољачки лист „Димитровац“, а почетком јула 1937. постављен је за комесара 13. интернационалне бригаде.

Симић је у својим истраживањима дошао и до необјављеног сведочења југословенског шпанског добровољца Коче Поповића, касније Титовог министра иностраних послова, по ком је Благоје Паровић био једини који је поред Тита „показивао самосвест и сигурност“, што је по његовој оцени представљало сметњу Брозовим амбицијама.

– Паровић је био један од најперспективнијих југословенских комуниста. Централни комитет КПЈ донео је још почетком 1934. одлуку да он стане на чело Централног комитета у случају хапшења Милана Горкића и Владимира Ћопића. Паровића је врх партије оцењивао као „једног од ретких радничких активиста који су се уздигли и оспособили за самосталан политички рад ширих размера“ – каже Симић и наставља:

– Тито је искористио његов ангажман у Шпанији и своју позицију на челу јединице за ликвидацију да га елиминише. Титу је касније био отворен пут да заседне на место секретара ЦК. А да су ти прљави послови у Шпанији били кључни за његово постављење, сведочи Матесов одговор на Дедеијерово питање „какве је услуге Тито учинио Совјетима у Шпанији да му дају мандат у доба стаљинистичких погрома“. Матес је тад јасно рекао: „Тито је тамо чистио људе“.

Да није било овог догађаја, ко зна каква би била судбина нашег народа !?

Неки би на прву лопту рекли сигурно боља, јер је Благоје био Србин, али да ли би запад онда гурао Благоју доларе, с обзиром да није био њихов агент као Тито Највећи зликовац нашег народа и народности, већ само обичан Србин комуниста? Сигурно не би. Али не би било ни масовних убиства и затирања србства. Али нећемо о томе шта би било кад би било. Чињенице су ту и истина полако увек нађе свој пут.

Дакле дупли агент Тито, убачен прво код Стаљина, радећи прљаве послове за њега, мало радио и за своје болесне амбиције (или можда по налогу). Касније је исти образац применио према Дражи и четницима, па и према својим најближим сарадницима које је сматрао претњом по његов трон.

Партизани првоборци, искрени родољуби које је вртлог рата и Титова пропагандна машинерија довела у те редове, су масовно враћали партијске књижице када су видели шта је и ко је Тито. Пуно људи за ово зна јер су им дедови испричали. Али није смело да се прича о томе, наравно.

Стаљин га је врло брзо „провалио“ да је играч западног блока, и да ради за интересе запада. И ето нама совјетских тенкова на границу СФРЈ 1948. Тито је то искористио да даље шири пропаганду, и учврсти своју власт и све који су подигли глас су послати на Голи Оток и тамо сурово кажњавани.

Србске Новине – Пресс Онлине

 

Повезано