Трговина органима на КиМ

Uncategorized
Поделите

Трговина органима
У рату људи некада постају права чудовишта чинећи ствари које би у миру и нормалном поретку ствари биле незамисливе. Ипак посебан облик патологије настаје када злочин над цивилима током ратног сукоба поприми размере масовне појаве.
Управо то се догодило током сукоба на КиМ, где је трговина органима Срба и других неалбанаца попримила толико масован карактер да је постала један од главних извора финансирања ОВК. Срби, неалбанци али и нелојални припадници албанског народа отимани су, одвођени на неколико локација где су им присилно узимани органи. Прва селекција прављена је по основу пола, узраста и здравственог стања. Дакле здрави мушкарци до 45 година старости били су „најподеснији за сврху“ којој су били намењени.
Како су органи узимани
Најчешће су жртве прво убијане хицем у потиљак али јавност је упозната и са исповешћу припадника ОВК о присилном узимању срца од живог донора.
Сведок прво говори о медицинској обуци коју су припадници прошли под изговором да се припремају за ванредне теренске операције у циљу спашавања живота рањених команданата. Сведок ће тек касније постати свестан да је све то лаж и да је уплетен у илегалну трговину људским органима.
„Довели су младог момка, Србина, старости 19, 20 година. Био је затвореник, руке су му биле везане позади. Приметио сам и да није војник ОВК али и ја сам био млад и нисам смео да ишта питам јер је много надређених било ту.
Војници који су га довели су му скинули повезе и положили су га у лежећи положај, а дошла су још двојица војника да му држе ноге како се не би померао. Лекар који ме је обучавао поцепао је затворенику мајицу и предњи део тела му је остао наг. Један од лекара донео је црну торбу попут лекарске, што је за мене било ново. Тада сам први пут видео скалпел и другу опрему потребну за операцију. Уследила је расправа међу лекарима, након чега за мене почиње мука и кошмар које и данас памтим.
Наређено ми је да направим рез, праву линију од испод грла до краја ребара а један од лекара донео је неку кутију, газе и раствор којим смо заробљеника чистили пре реза.
Речено ми је да почнем да немамо много времена. То да младић на столу није Албанац приметио сам по томе што је гласно дозивао Бога и молио да га не убијемо, да га не закољемо. Био сам млад војник и морао сам послушати наређење.
Леву руку сам му ставио на груди а десном сам почео да сечем. Када сам засекао шикнула је крв и убрзо је престао сваки звук и отимање младог Србина. Не знам да ли је тада умро или је само изгубио свест. Направио сам још један рез а последњи је урадио лекар пошто сам се ја сав тресао и нисам могао. Затим је уследила још једна расправа међу лекарима јер је један од њих заборавио маказе за сечење ребара. Како бих што пре отишао одатле од бајонета сам направио маказе. После тога ми је лекар рекао где да сечем и где након тога да ставим руке, као и како да сечем хрскавицу да не оштетим орган. Након тога други лекар је донео кутију и тада сам по први пут видео како изгледа људски орган. Крвне судове смо подвезали најлоном за пецање који смо везали по три пута на два места а када смо пресекли вене узео сам срце које је и даље подрхтавало. Опрали смо руке и отворили фрижидер који је на дну имао лед који сам извадио, положио сам срце а на њега још један слој леда, након чега смо затворили. Тако су нас учили“
Након овог исказа више је него јасно чему је служила медицинска обука војника ОВК, што је и овај сведок схватио на тежи начин.

Запратите нас

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *