Венера из Витковачког поља чекала 6.500 година

Венера из Витковачког поља чекала 6.500 година

Спектакуларно откриће четврте монументале венере на локалитету Витковачко поље код Александровца. До открића дошли приликом заштитних истраживања због радова на увођењу локалне канализације!

Откриће фигурине богиње плодности, старе 6.500 година, на локалитету Витковачко поље код Александровца одушевило је научну јавност!

Екипа „Новости“ добила је ексклузивну прилику да присуствује вађењу из земље спектакуларне богиње од печене глине из млађег неолита, коју је открила археолог Сања Црнобрња Красић. Ово је, уједно, четврта монументална венера нађена на локалитету, а прва након давне 1969, када су археолози пронашли чувене антопоморфне скулптуре „Лејди оф Александровац“ (Миладија), „Венус де Жупа“ (Ружица), „Мадам де Витково“ (Гроздана), као и венеру – „Мадам де Венчац“.

Пронађена венера припада винчанској култури и потиче из периода од 4.500. до 3.500. г.п.н.е. Горњи део тела богиње нађен је у целини, док су глава и ноге били одвојени. До најновијег открића се дошло приликом заштитних истраживања због радова на увођењу локалне канализације! Археолог Сања Црнобрња Красић предочава за „Новости“ како је та срећна околност помогла да се дође до предивне венере:

– Реч је млађем каменом добу – каже за „Новости“ виши кустос Завичајног музеја Жупе. – Људи престају да буду ловци, постају сакупљачи, припитомљавају животиње, крећу да негују седелачки начин живота, оснивају насеља, први пут се баве пољопривредом и трговином. Витковачко поље се разликује од других локалитета винчанске културе, јер има чак четири монументалне венере изузетне лепоте. Када би се обавила озбиљна систематска истраживања, верујем, да би их још пронашли.

Како смо се уверили на лицу места, осим венере, у оквиру истог ископа пронађен је и монументални жрвањ за млевење хране, као и остатак пећи састављене од две поднице и 20 центиметара савијене поломљене керамике, која је служила као термичка тампон-зона.

– Ископ је практично „пресекао“ једну кућу, која је била димензија 6 са 8 метара или 6 са 4 метра – предочава саговорница „Новости“. – Очекујемо још доста занимљивих података у слоју гарежи на који смо наишли. Саму „лејди“ очекује конзервација и на основу пронађених остатака можемо да оценимо да је димензија око 35 центиметара, попут најпознатије венере „Лејди оф Александровац“.

Сања Црнобрња Красић са четвртом венером

Витковачко поље заузима уникатно место у склопу винчанске културе, праисторије Србије и света, а претпоставља се да је био религиозни центар периода о којем је реч. Академик Борислав Јовановић је рекао да је којим случајем локалитет у Жупи пронађен пре Винче, да би се цела култура свакако звала „витковачка“. Извесно је да су венере као богиње плодности биле предмет обожавања код људи насељених на простору Витковачког поља, које се налази на четири километра од Александровца. Венери попут ове пронађене, молили су се у нади да ће им донети боље усеве.

Сања додаје колегама венеру

Само 50 метара од места где је сада откривена богиња, археолози су пронашли четири неолитске богиње, од којих су три монументалне. Спадају у непроцењиво културно благо. Историчар Иван Брборић предочава, као и други саговорници „Новости“ из Жупе, да се нада ће локалитет и у археолошкој пракси добити место какво већ има у теорији. Подршка надлежних институција, пре свега Министарства културе је неопходна како би се кренуло са озбиљним претрагама терена.

– Жупским венерама дивио се свет су 1991. године на чувеној Светској изложби коју је организовао музеј „Тера Амата“ у Ници, а „Лејди оф Александровац“, најпознатију међу њима, која је симбол Александровца од 2005. године, кустоси су уврстили међу 12 најзначајнијих праисторијских венера на свету – објашњава историчар Иван Брборић, директор Завичајног музеја Жупе, док нам показује оригиналан каталог са изложбе. – Ново откриће је можда и последњи апел надлежнима. И наши претходници су деценијама покушавали да укажу на значај Витковачког поља. Нажалост, до данас је истражено свега два до три одсто локалитета.

„Лејди оф Александровац“, прва пронађена венера

ПОЉЕ КРИЈЕ БЛАГО НА 120 ХЕКТАРА

ВИТКОВАЧКО поље је налазиште чије је заштићени ареал од чак 120 хектара и територијално обухвата села Витково и Венчац. Сам локалитет је датиоран од 4500. до 3200. г.п.н.е.односно опредељен у почетак Винча-Плочник 1 са елементима градачке фазе. Дебљина културног слоја износи 0,90 м. Аналогије за налазе са Виткова су материјал са локалитета Житковац и Фафос-Косовска Митровица: по карактеристикама материјала припада косовској варијанти винчанске културе.

ПРОЈЕКАТ

РУКОВОДИЛАЦ пројекта заштитних истраживања у Жупи била је Гордана Чађеновић из Народног музеја у Крушевцу, док је Сања Црнобрња Красић – теренски руководилац. Стручни консултант на пројекту је др Адам Црнобрња. Цело истраживање радило се уз праћење колега из целе Србије, јер се на малом простору добило доста резултата.

Приказ праисторијске куће са венерама

БЛАГО МОРА ДА СЕ САЧУВА

У општини Александровац подвлаче да ће се потрудити да добију подршку за даља истраживања Витковачког поља. Откриће венере дошло је последњег дана заштитних истраживања, након чак месец дана радова. Све време, није била дозвољена било каква градња, док се детаљно не испита простор.

– Ово је благо целог света и наша је обавеза да га сачувамо – каже за „Новости“ Мирко Михајловић, председник општине Алексадровац. – Будући да је реч о једном од најбогатијих налазишта у Србији, са активнијим истраживањем цео крај би добио посебан значај. Више не би били познати само по вину и винарима. А извесно би могли да покажемо целом свету шта имају Жупа и Србија.

извор Новости