нада шакић жена егзекутор у логору Јасеновац

За разлику од САНУ, РАС обзнањује усташки геноцид, па би уместо у САНУ буџетска средства требала бити усмерена у РАС академију

АктуелноДруги Светски РатДруштвоЗабрањена ИсторијаЗлочини над србимаИсторијаНДХ
Поделите
  • 168
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
    168
    Shares
Нада Шакић за којом је Интерпол расписао међународну потерницу због сумње да је учествовала у масовном убиству Срба, Јевреја и Рома у концентрационим логорима Јасеновац и Стара Градишка током Другог светског рата, преминула је 5. фебруара 2011. године. и сахрањена с почастима Р Хрватске. Против Наде Шакић се у СР Југославији водио поступак од 1998. године због сумње да је извршила кривично дело убиства с предумишљајем.Шакићева се теретила да је заједно са осталим усташким особљем логора у Старој Градишки малтретирала логорашице, тукла их и шутирала, газила по трудницама, као и да је учествовала у физичкој ликвидацији клањем и гушењем више хиљада логорашица.Сумња се да је наређивала да се логорашицама у Јасеновцу даје врло мало хране те је на тај начин посредно долазило до њихове природне смрти, као и да је 21. априла 1945. године наредила да се побију све преостале жене, као и деца.Пажњу јавности су сада поново привукли њен лик и злочини након синоћног премијерног приказивања филма „Дара из Јасеновца“ у којем су предочени неки хорори рата кроз које су Срби пролазили у усташком логору.Нада Шакић је рођена у Ливну, у БиХ. Аргентински је држављанин, где је живела од 1947. године.Нада, у Аргентини позната као Есперанца Шакић, била је усташки старешина у логору Стара Градишка, а њен случај је свих ових деценија помало био у сенци њеног мужа и брата. Муж, Динко Шакић, био је од маја до краја октобра 1944. командат усташког логора смрти Јасеновац, а њен рођени брат је био злогласни Вјекослав Макс Лубурић, који је током Другог свјетског рата био личност од посебног поверења Анте Павелића и један од руководилаца усташких концентрационих логора.У истрази Државне комисије ФНРЈ након ослобођења, несумњиво је утврђено да су Нада и њена „партнерка у злочинима“, чувар женског логора Маја Бужнод, починиле низ убистава и свирепих мучења над логорашицама, због чега је Буждон осуђена на смрт 1945. године, док је Нада успела тада да побегне у Аргентину.Нада и Динко Шакић су одмах после Другог светског рата побегли у Аргентину, где су мирно живели до 1998., када их је та држава на основу међународне потернице изручила Хрватској.Шакиће је, приликом повратка из Аргентине ради суђења – на аеродрому у Загребу одушевљено дочекала група неоусташа. Италијанска „Република“ је писала да је раније „и предедник Хрватске Фрањо Туђман током свог боравка у Аргентини срдачно примио Динка Шакића, кога хрватски неонацисти сматрају жртвом комунистичког прогона“.Нади Шакић је суђено, али је ослобођена, јер нико није могао да сведочи да је неког убила.С обзиром на то да осумњичена није могла да се врати кући и да је била скромног материјалног стања, држава Хрватска је преузела и обавезу старања о њој и њеног смештања у старачки дом. Био је то још један шамар истини и правди.„Осјећам се изврсно, правда је побиједила. Срећна сам што сам дошла у своју земљу, што ми је била највећа жеља“, изјавила је Нада по изласку из затвора.Нада Шакић је остала у Хрватској где су се о њој ревносно старали. Уместо на робији, живела је у елитном дому пензионера у Загребу и уживала све привилегије достојне националног хероја и заслужног грађанина.Нада – Есперанца је избегла казну, иако је директор Центра „Симон Визентал“ Ефраим Зуроф јула 1998. предао нову документацију Хрватској са изјавама сведока о њеним злочинима у логору Стара Градишка. Зуроф је упозоравао јавност на застрашивање сведока у случајевима брачног пара Шакић.Кад је Шакић умро, Центар Симон Визентал позвао је хрватског председника Стјепана Месића да осуди организаторе сахране осуђеног хрватског масовног убице Динка Шакића, бившег команданта злогласног концентрационог логора Јасеновац, зато што се сахрана претворила у слављење његових усташких злочина.Центру су згрожени чињеницом да је поред свих жртава усташког режима и људи који имају савјест, масовни убица сахрањен у својој усташкој униформи, док га свешеник Вјекослав Ласић слави као узор свих Хрвата, писао је директор центра Ефраим Зуроф.РАС Академија на све ово упозорава јавно и отворено за разлику од САНУ која и о овоме ћути,па предлажемо прерасподелу буџетских средстава са САНУ на РАС која ради за добро свог народа и државе,
Ак. Проф. Др Алек Ј. РАЧИЋ, председник РАС.
Запратите нас
error
fb-share-icon
Tweet
fb-share-icon
  •  
    168
    Shares
  • 168
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  
  •  

Фејсбук коментари

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *