Законоправило (Номоканон) Светог Саве – основа србске средњевековне државе

У средњем веку постојала је јака веза државе и цркве. То се најбоље може видети у синтагми “Власт је од Бога”, као и у званичним титулама владара средњевековних држава, у којима се владари позивају на Бога као извор своје власти.

У складу са тим, и законици који су уређивали друштвене односе оваквих држава заправо су били мешавина црквених (канонских) правила и световних правила. Управо одатле потиче и њихов назив, заједнички за велику већину средњевековних законика – Номоканон. Овај назив прецизно изражава и природу средњевековних законика (номос-грађански закон, норма; канон-црквено правило).
Номоканон србске средњевековне државе израдио је Свети Сава (чије световно име је било Растко Немањић, син великог жупана Стефана Немање), први архиепископ србске Цркве. Циљ је био уредити односе државе и цркве, положај Цркве у србској држави. Законоправило је имало 70 глава: 6 уводних, 44 црквеног права и 20 световног права. Законоправило није само пуки превод византијских грађанских и црквених правних аката, него садржи и тумачења која је написао Свети Сава. Због тога Законоправило има своју оригиналност и вредност. Сава је у своје Законоправило унео бројне прописе о заштити сиромашних, обесправљених и угрожених слојева друштва. Ту се огледа потпуност овог акта, и његова социјална функција, претеча социјалне заштите у оном смислу који нам је данас познат.

Део Законоправила који се односио на црквено право сачињавали су: Синопсис Стефана Ефеског, Номоканон Јована Схоластика, Номоканон у 14 наслова, Правила светих апостола, Правила светих отаца, Одлуке Васељенских и Помесних сабора и Мојсијево законодавство (3. и 5. књига Мојсијева).
Део који се односио на Грађанско право cачињавали су: Изводи из Новела Јустинијанових (око 550), правни зборник који је саставио Јован Схоластик, Collectio tripartita, збирка закона из Јустинијановог законодавства и Прохирон (Закон градски) из 879. године, зборник византијског грађанског, кривичног и процесног права.

Сава је у Законоправилу нагласио складан однос између духовне и световне власти. Тако је, захваљујући Сави, у Србију пресађена теорија симфоније односно склада између световне и црквене власти, на начин који се разликовао и од византијског и од римског начина уређења ових односа.

Законоправило, Номоканон (познат и као Крмчија) проглашен је 1219 године. О великом утицају који је извршио на србску средњевековну државу, као и о његовом значају, највише говори чињеница да је управо овај пропис био узор и основа за израду Душановог законика, једног од најнапреднијих средњевековних законика.

Запратите нас